Pominjanje pojmova Toskana ili Chianti u svima nama budi onaj lepi i pomalo romanticni osecaj na brdovite predele Toskane, vinograde obasjane suncem, zavodljivu italijansku hranu i naravno Chianti (Kjanti). Verovatno ne postoji nijedan nas turista koji po povratku iz Toskane, nakon potrosenih zaliha donetih sa puta, nije obilazio vinoteke trazeci za sebe Kjanti u nadi da ce mu povratiti deo emocija i osecaja koje je doživeo u Toskani. Medjutim, glavno pitanje je kako znati odabrati Kjanti...

Montalćino, mali grad koji je do pre četrdeset godina bio na putu izumiranja i od jednog malog prašnjavog mesta bez svetle budućnosti pretvorio se u gradić sa preko milion posetilaca godišnje i to sve zahvaljujući velikom Brunelu.

Montalćino je dom jednog od najpoznatijih i najvećih vina Toskane Brunella di Montalćina. 

Pokrajina Champagne nalazi se 150 kilometara severnoistočno od Pariza i pored toga što je najsevernija vinska regija u Francuskoj, ona je istovremeno i među najhladnijim vinogradarskim regijama sveta. Mesto je to, gde oko 15 hiljada vinogradara uzgaja tri vrste grožđa na manje od 33 hiljade hektara u 318 sela prerađujući ga sami ili prodajući ga u 110 velikih šampanj kuća kako bi se proizvodilo vino koje se jedino može zvati šampanjac...

Toskana je verovatno jedan od najvažnijih delova Italije, kako vinski tako i turistički. Mesto rađanja renesanse, velikog uticaj crkve i mesto rađanja nekih od najboljih vina Italije pa i sveta. Toskana je i mesto rađanja tri najpoznatija i verovatno među pet najvažnijih crvenih vina Italije: Kjantija, Brunela di Montalćina i Vino Nobile di Montepulćana. Iako su sva tri bazirana na Sanđovezeu ova vina imaju potpuno različit karakter i arome. Pored samog grožđa i teroar Toskane je krivac za tolike različitosti jer se Toskana slobodno može nazvati kraljevstvo različitih mikroklima.

U svetu vina, izbirljivost je dragocena osobina. Svaki strastveni kolekcionar vina sa kojim razgovarate daće vam isti savet: istražite. Nisu sva vina stvorena jednaka – uverite se da boca koju kupujete odgovara vašem cilju, bilo da tražite trenutno zadovoljstvo ili dugoročnu isplatu. Važno je znati šta kupiti, kada kupiti i koliko platiti.

Zamislite samo nepregledne brežuljke pod vinogradima, reku koja se lenjo proteže i putuje ka okeanu... I imate pred sobom dom jednog od najpoznatijih i najksupljih vina sveta - Châteu d'Yquem.

Veliko vino, obavijeno velom mističnosti i kroz istoriju praćeno mnoštvom lepih i romantičnih priča. Mnoge od tih priča su se odavno pretvorile u legendu.

Kada pomenete Toskanu i vina, mnogima na pamet pada Chianti i prelepe regije između Sijene i Firence, uz eventualni izlet do brda Montalćina. Međutim, mali deo vinske Toskane uz obalu mora, poput Mareme i Bolgherija, često biva zanemaren. Čak i kad turisti posete ovu oblast zbog mora i plaža, retko razmišljaju o vinima. No, posetioci koji odluče da istraže Bolgheri otkrivaju pravo vinsko blago...

Na krajnjem severoistoku Francuske nalazi se jedna od najinteresantijih vinarskih regija, Alzas. Prvi kontakt sa ovim mestom će Vas, siguran sam ostaviti bez daha. Vekovima je ova regija bila predmet nemačkih i francuskih teritorjalnih pretenzija i vrlo često tokom istorije prelazilala iz jednih ruku u druge.

Naravno takav sled događaja je ostavio dubok trag, kako u stilu života i već pomenutoj arhitekturi , tako i u onom delu sa kojim se i baviimo, a to je vinarstvo i gastronomija. Alzas je regija u kojoj se uglavnom proizvode bela vina koja čine preko 90% ukupne proizvodnje...

Australijska vinska industrija je četvrti izvoznik vina na svetu, izvozeći oko 400 miliona litara vina godišnje. Izvoz ide i u tradicionalne zemlje Starog sveta poput italije,Francuske i Španije. I domaće tržište nije nimalo zanemarljivo jer Australijanci popiju oko 400 miliona litara vina godišnje...

Austrija ima ukupno pod vinogradima oko 51200 hektara, od čega je najveći deo lociran na istoku zemlje. Niederosterreich (Donja Austrija) zauzima 31400 ha, Burgenland 15300 ha , Steirerland (Štajerska) 3750 ha i Wien 620ha. Ovo su četiri glavna regiona koja su podeljana na 16 oblasti. Kad je u pitanju regionalna podela, verovatno bi za većinu prosečnih poznavaoca, upoznavanje sa vinskim regionima Austrije ličilo na košmar. Međutim da bi se upoznali sa austrijskim vinima takav studiozan pristup nije potreban. Obratićemo pažnju samo na one najznačajnije i najpoznatije oblasti...

Šta je Barolo….Barolo je ustvari malo brdovito selo u Pijemonteu u podnožju Alpa.

Piemonte je po mnogo čemu specifična i važna regija italijanskog vinarstva. Njegova vinarska i kulinarska tradicija je po mnogo čemu slična svom susedu Francuskoj. Ukoliko bi smo  tražili neku sličnost i povezanost Pijemontea sa drugim vinskim regijama, to sigurno ne bi bila Toskana, već francuska Burgundija. Vinari Pijemontea su veoma ozbiljmi i jako ponosni kako na svoj rad i umeće tako i na specifičnosti teroara. Kao i Burgundija i Pijemonte se kao vinarska regija dugo razvijao pod uticajem crkve i Benediktinaca. Pored sličnog istorijskog razvoja vinari obe ove oblasti imaju posebnu filozofiju i pristup , da su velika vina proizvod savršenog uklapanja jedne sorte u lokalni teroir (nebiolo u Pijemonteu, Pinot Noir u Burgundiji). Ova filozofija je potpuno suprotna u odnosu na veliki deo Italije i Francuske gde se vina uglavnom dobijju kao blend više sorti  a mnogo ređe kao samostalno sortno vino...

Prve korene  vinove loze iz familije Vitis vinifera u Čileu postavili su polovinom 16. veka konkvistadori i katolički misionari iz Katalonije i Španije. Bile su to uglavnom sorte sa područja tadašnje Španije. I prve vinarije iz tih vremena, od kojih neke i danas sa uspehom šalju vina do naših trpeza, osnovali su i postavili Španci. Usprkos tome, a i španskom kolonijalnom i političkom uticaju, francuska su vina najviše usmerila čileansku vinsku industriju...