Alzas: Otkrijte Tajne Najlepše Vinogradarske Regije Francuske

Na krajnjem severoistoku Francuske nalazi se jedna od najinteresantijih vinarskih regija, Alzas. Prvi kontakt sa ovim mestom će Vas, siguran sam ostaviti bez daha. Vekovima je ova regija bila predmet nemačkih i francuskih teritorjalnih pretenzija i vrlo često tokom istorije prelazilala iz jednih ruku u druge.

Naravno takav sled događaja je ostavio dubok trag, kako u stilu života i već pomenutoj arhitekturi , tako i u onom delu sa kojim se i baviimo, a to je vinarstvo i gastronomija. Alzas je regija u kojoj se uglavnom proizvode bela vina koja čine preko 90% ukupne proizvodnje.

Razbijanje Mitova: Istina o Alzaškim Vinima

Jedna od prvih i najčešćih predrasuda je da su alzaška vina slatka i ponekad ih ljubitelji vina izbegavaju upravo zbog toga. Međutim to ni izbliza nije tačno. Većina alzaških vina su suva, osim vina koja se dobijaju specijalnim metodama poput kasne berbe Vendange Tardive (VT), i vina kasne probrane berbe zahvaćene Botritisom Selection de Grand Nobles(SGN). Ali ni kod ovih vina nije slatkoća ono što dominira ukusom , već imaju i dovoljan nivo svežine, a ono što je posebno kod njih je ogromna koncentovanost i gustina. E i da bi sve bilo malo komplikovanije Alzašani prave i penušavce poznate pod imenom Cremant de Alzace.

Tajne Fermentacije i Odležavanja

Ono što karakteriše vina ove regije su napori vinara da se u vinu isljučivo ogledaju sortne karakteristike i karakter tla sa koga vino dolazi. Alzas je jedna od prvih regija kako u francuskoj tako i u svetu koja je svoja vina nazivala po sorti od koje dolaze, i kad na boci piše ime sorte možete biti sigurni da je u  većini slučajeva to vino napravljeno od 100% sorte koja je navedena na etiketi. Nikada alzaški vinari nisu stremeli dodvoravanju trenutnim trendovima ukusa i aroma kod potrošača, pa tako u Alzasu nećete piti barique vina niti osetiti arome komercijalnih kvasaca. Za fermentaciju se koriste isljučivo prirodni kvasci, a vino fermentira i odležava u neutralnim sudovima poput inoxa ili betona. Pored svega ovoga vina se uglavnom ne puštaju da odrade malolaktičku fermentaciju, a sve sa ciljem očuvanja prirodnog balansa slasti, svežine i kiselina koje ova vina imaju. Oni smatraju da bi taj process umnogome smekšao i zatupio kiseline u vinu. Upravo zbog svega ovog navedenog alzaška vina se smatraju najboljim partnerima za sljubljivanje hrane i vina. 

Tajna Savršenog Alkoholnog Balansa

Obzirom da se regija nalazi na krajnjemseveru Francuske (samo je Šampanja severnije) postavlja se logično pitanje kako vinari uspevaju da dostignu željeni nivo šećera u vinu da bi mogli stvore dobra suva vina. Ponekad se u Alzasu koristi i metod koji se zove Šaptalizacija i predstavlja dodavanje šećera (od šećerne trske) soku pre fermentacije, sa čime se postiže porast nivoa alkohola na 12-12.5 %. Ovaj process je zakonski  dozvoljen, ali je konstantno meta rasprava i kritika kako samih vinara tako i vinskih kritičara. Suštinski se ništa ne menja osim procenta alkohola u vinu i mi kao konzumenti ne možemo da primetimo da li je neko vino prošlo šaptalizaciju ili ne. 

Stilovi Alzaških Vinа

Ako pričamo o stilovima vina iz Alzasa pored svakodnevnih ili da ih nazovemo običnim vinima postoje i tzv,. Reserve vina. Ovo značenje se često može naći i pored nekih Grand Cru vina, posebnih vinograda, ili specijalne selekcije samog proizvođača pa tako možete naći i vina sa oznakom Reserve Personelle ili Reserve Exceptionele. Takve oznake nemaju nikakvo značenje u zakonu. Pored običnih i reserve vina , u Alzasu imamo i već pomenute VT i SNG. Uglavnom se ovakva vina najviše cene kod samih proizvođača i smatraju ih svojim najvrednijim proizvodima.

Raznolike Sorte i Njihovi Ukusi

Kao što je pomenuto 90 procenata zasada u Alzasu čine bele sorte i to: Gewurtztraminer, Riesling, Pinot Blanc, Pinot Gris donedavno poznatiji pod imenom Tokaj, Muscat, Silvaner, Chardonnay (uglavnom u sastavu Cremant de Alzace), a od crvenih sorti skoro isključivo Pinot Noir.

Gewurtztraminer, kod nas sigurna najmanje poznata sorta, ali kad naterate nekoga da proba alzaški gewurtz, verujte da će zapatiti ovo teško ime i tražiti Vam ponovo. Arome su stvarno jedinstvene i vrlo često podsećaju na tropsko voće(Liči), vanilu, grapefruit, začine, minerale, med i belo cveće…Vrlo često se baš ta izuzetno izražena voćnost pomeša sa slatkoćom.

Riesling, vodeća sorta u Alzasu i stvar prestiža kod najboljih proizvođača. Alzaški Rizlinzi se umnogome razlikuju od svojih prvih komšija nemačkih rizlinaga iako doslovce rasu  vrata do vrata. Nemački Rizlinzi su uglavnom nižeg sadržaja alkohla, sa izraženim kiselinama, balansiranim prijatnom dozom slasti od neprevrelog šećera. Alzaški Rizlinzi su uglavnom suva vina, punog tela izuzetne koncentrovanosti i jakih aroma minerala, metala, breskve, i citrusa, a posebno lajma.

Pinot Gris, ako je Rizling najprestižnija sorta, Pinot Gris je sigurno najomiljenija lokalna sorta. DAje uglavvnom vina punog tela, jakoih i izraženih aroma, i vina koja stilom podsećaju na belu Burgundiju. Arome koje nalazimo kod ove sorte koju su nekad Alzašani Tokaj, su badem, breskva, kajsija, đumbir, vanilla, dim kao i arome minerala i zemlje.

Slikoviti Vinogradi Alzasa

Vinogradi u Alzasu se prostiru na oko 15300 hektara, u nekih 119 sela. Godišnja proizvodnja se kreće oko 111 miliona litara. Od ukupne površine pod vinogradima 78% je klasifikovano kao AOC Alzace, 4% kao Alzace Grand Cru i 18% kao Cremant de Alzace.