Vinski Regioni Austrije: Ključne Oblasti i Sorte

Austrija ima ukupno pod vinogradima oko 51200 hektara, od čega je najveći deo lociran na istoku zemlje. Niederosterreich( Donja Austrija) zauzima 31400 ha, Burgenland 15300 ha , Steirerland(Štajerska) 3750 ha i Wien 620ha. Ovo su četiri glavna regiona koja su podeljana na 16 oblasti.

Najvažniji Vinski Regioni

Kad je u pitanju regionalna podela, verovatno bi za većinu prosečnih poznavaoca, upoznavanje sa vinskim regionima Austrije ličilo na košmar. Međutim da bi se upoznali sa austrijskim vinima takav studiozan pristup nije potreban. Obratićemo pažnju samo na one najznačajnije i najpoznatije oblasti.

Već pomenuta granica sa Češkom i Mađarskom se može okarakterisati kao najpoznatiji . Tu se nalaze Wachau, Kremstal i Kamptal koji je poznat po sjajnim slatkim vinima . Sledeći region pored ove triade je Neusiedlersee koji se nalazi u blizini jezera Neusiedle i predstavlja jedno od malobrojnih mesta u svetu gde Botritis napada grožđe svake godine. I još samo da se pomene Burgenland koji se pruža jugoistočno od već pomenutog  jezera . Pomenuo bih i neke od najpoznatijih proizvođača iz ovih regiona kojih ima ukupno oko 20000. Uglavnom su to mala gazdinstva poput: Lenz Mosel, Alzinger, Dinstlgut Loiben, Emmerich Knoll, Nikolaihof, Prager, Stadt Krems, Hiedler, Schloss Gobelsburg, Willi Opitz,  Alois Kracher ...

Sorte i Grožđe

E kad je reč o sortama i grožđu sve na startu deluje vrlo jednostavno. Tu su Riesling i Gruner Veltiner uglavnom slatki i to je to. Međutim u stvarnosti nije baš tako. Tačno je da je Rizling najpoznatiji i da je glavni osumnjičeni kad su u pitanju vrhunska vina ali njegov bliski rođak Gruner Veltiner je u stanju da nam pruži vrhunski doživljaj i sjajno sklapanje sa hranom. Daje uglavnom suva, sveža i hrskava vina prepuna voćnog ugođaja sa prepoznatljivim tonovima belog bibera i ponekad zelene sveže paprika. Zbog svoje osobine da se veoma lako i lepo slaže sa hranom Gruner Vetliner se sve češće može naći na mnogim vinskim listama širom Evrope.

Međutim šta je sa drugim belim sortama? Javlja se često i Welschriesling (Italijanski, Laški Rizling) inače u nikakvom srodstvu sa Rajnskim Rizlingom, takođe možemo sresti i Weissburgunder(Pinot Blanc) i naravno Sauvignon Blanc i Chardonnay. Od crvenih sorti vredi pomenuti tri sorte: Blaufränkisch, Zweigelt i Pinot noir znan kao Blauburgunder.

Klasifikacija i Etikete

Što se tiče klasifikacije i čitanja etiketa austrijanci su dosta slični nemačkoj klasifikaciji. Mada se stvari menjaju na bolje, a posebno od kad je Robert Parker austrijske etikete opisao kao nečitke i zbunjujuće. Međutim ulaskom u EU austrijanci su napravili mnogo napora da bi etikete i oznake na njima bile mnogo jasnije i čitljivije. Tako da danas imamo tri osnovne klasifikacije. Standardnu ili tradicionalnu nemačku, posebnu klasifikaciju koja se primenjuje samo u Wachau oblasti i novi system regionalne klasifikacije sa skraćenicom DAC. Da se podsetimo na nemački system:

• Tafelwein – grožđe može da bude iz više oblasti.
• Landwein – je stono vino koje dolazi iz samo jedne oblasti..
• Qualitätswein – kvalitetno vino sa geografskim poreklom. Šaptalizacija dozvoljena.
• Kabinett–Kvalitetno vino sa geo.poreklom bez šaptalizacije sa sadržajem šećera manjim od 9gr po Litru.
• Prädikatswein – vina u rangu od Spätlese do Eiswein, gde nije dozvoljena šaptalizacija.