Bolgheri

03.08.2022

Bolgheri

Kada pomenete Toskanu i vina na jednom mestu asocijacija većine ljudi je usmerena na Chianti kao što se većina turista i početnika u vinskom svetu uglavnom i zadrži na potezu između Sijene i Firence, eventualno na neki kraći izlet do brda Montalćina(Montalcino). Malo je turista koji znaju i cene jedan mali deo vinske Toskane uz samu obalu mora. Čak i kad se zadese tamo razlog su uglavnom more i plaže, a ne vino. I onda se dosete pa zovu da im organizujemo posetu nekom od vinograda dve divne vinske regije Marema i Bolgheri koji su sigurno biseri u bogatoj riznici vina Toskane.

U svetu italijanskih vina, Bogheri spada u zlatnu ligu i pod okriljem svoga imena krije neka od najboljih vina  Italije i sveta. Za razliku od ostatka Toskane, presto vladajuće sorte, Sangiovese je ovde morao prepustiti Cebernet Sauvignon-u i Merlot-u, velikim sortama Bordeaux-a koje su u Bolgheriju uistinu doživele zlatne trenutke.

A baš u Bolgheriju se proizvode neka od vina sa Cabernet-om koji su često na listi top deset vina sveta po najpoznatijim vinskim magazinima današnjice.

Moja prva poseta Bolgheriju je bila negde na leto 2008 godine i kao i kod većine posetilaca Toskane tek nakon par poseta Firenci i Sijeni dodje na red manje poznata Maremma i Bolgheri. Da ne pričam samo o vinskim džinovima poput Guado Al Tasso, Sassicaia-e, Ornelai-e, tokom te prve posete mene su opčinila i neka skoro pa obična vina. Na užarenom suncu tog leta na plus 40 stepeni, na sveže pokošenoj travi ispod stoletnih borova, čaša hladnog, hrskavog i osvežavajućeg Vermentina je stvarno nešto što oduzima dah i ostavlja poseban ukus u ustima.

A za prave ljubitelje vina, u kakve skromno i sebe svrstavam, Bolgheri je stvarno magičan. Mislim, proći kroz prelepu Toskanu koja je pojam vinske lepote, prepuna lepo sređenih vinograda koji su gusto naseljeni jedan do drugog, i doći do Bolgherija, očekivanja su svakako velika. Međutim Bolgheri u potpunosti ispunjava i najveća očekivanja i po pitanju lepote i predela tako i po pitanju kvaliteta vina drugih gurmanskih blagodeti ove male regije. Kad se vozite kroz Bolgheri čini vam se da bukvalno nema ništa drugo osim vinograda, nekako scena koja me u sekundi vratila na vinograde Burgundije i to onaj zlatni deo Côte d’Or. I baš kao i u Burundiji i u Bogheriju vino je uvek prvo, a  sve ostalo polako kreće od mnogo manje važnog drugog mesta…

A kako je sve počelo? Pre svega treba se prisetiti priče o italijanskim vinima iz šezdesetih godina prošlog veka koje nije krasila neka velika reputacija kvalitetnih vina. Pogotovo ne iz Bolgherija koji je u to vreme bio samo zemlja na kojoj je bilo dobro gajiti konje…Iole kvalitetna vina su mogla doći samo sa obližnjih brda iz unutrašnjosti Toskane, Chianti i Montalćino.Međutim i Bolgheri je imao malo sreće jer su dva vinska velikana Nicolo Antinori(otac Piera i Lodovica Antinorija) i Marquis Mario Incisa della Rocchetta, u miraz dobili veliki deo imanja od dve sestre koje su oženili i na tu zemlju preneli svoju strast ka vinu.Obojica su krenuli nakon drugog svetskog rata da sade na svojim imanjima sorte iz Bordoa čiji su bili ljubitelji. Mario Incisa je do prvih berbi uzgajao rasne konje na svojoj zemlji koja danas nema cenu. Bio je i veliki ljubitelj vina iz Medoc-a i konzumirajući ih u svojoj kući došao je do zaključka da je i mediteranska klima, a i šljunkoviti sastav zemljišta na njegovom imanju dosta sličan onome što je video u Medoc-u. Otuda ime Sasicaia što u slobodnom prevodu znači kamenito tlo.Tada je i odlučio da će na njegovom imanju biti carstvo Cabernet-a… Pored sorte primenio je   vinarske tehnike poput malih hrastovih buradi za negovanje vina i naravno time izazivao čuđenje svih svojih komšija osim tada mladog Piera sa susednog imanja Guado al Tasso koji ga je potpuno razumeo jer je i sam bio veliki ljubitelj Bordoške vinske kulture i imao velikog udela i u stvaranju Sassicaie..

Te prve berbe poznatog vina su uglavnom bile konzumirane u okviru aristrokratije Toskane i same porodice. Kako sam spomenuo Mario je oženiodamu po imenu Clarice della Gherardesca, sestru Carlotte, tada već žene Nicola Antinorija poznatog vinara. Njegov mladi sin Piero je prvi primetio i osetio veliki komercijalni potencijal ovog vina, i prva prodaja ovog vina je počela 1968 godine. I otvorila se tada vinska scena za Bolgheri…Desio se još jedan famozni događaj proba na slepo 1978 godine. ( poput onoga koji je Stiven Spurier organizovao 1976 godine).

Svet je već uveliko bio šokiran rezultatima prve slepe probe na kojoj su kalifornijska vina ubedljivo pobedila do tada neprikosnovena francuska vina. Dve godine nakon Pariske probe Hugh Johnson je poređao najbolje svetske Kabernee i do tada potpuno anonimna Sassicaia iz potpuno nepoznatog Bolgherija je odnela pobedu nad vinskim klasicima iz Medoc-a.Međutim od tog dana slika Bolgherija i njegovih vina se iz korena izmenila i danas pomen ove regije u najmanju ruku izaziva poštovanje i uzdahe svih vinskih fanatika.

Nakon ovog uspeha naravno talas vinskih investicija je preplavio i Bolgheri i susednu Maremu. Ali nisu samo investicije bile plod ovog uspeha već i izazov koji je kao rukavica bio bačen svim vinarima Italije da se bace na posao i da krenu da stvaraju velika vina. Kao rezultat toga i veliki klasici poput Chiantija, Brunela, Montepulciana od tog vremena značajno rastu po pitanju kvaliteta jer im za rep diše jedna potpuno nova kategorija koja se ne oslanja na slavu DOC ili DOCG apelacija… Super Toskanci.

Suštinski i istorijski ovu grupaciju nije kreirao Bolgheri već sam Chianti sa svojim najboljim vinogradom Tignanelom, koji se 1971 godine drznuo da u stari Rikasolijiev recept za Chianti ubaci internacionalne sorte i time bude izbačen iz DOCG kategorije i da tim činom i izgubi i veliko ime Chianti. No kako se čini i kako je vreme pokazalo Tignanelu to nije baš mnogo zasmetalo na putu ka svetskoj slavi…Ali o tome nekom drugom prilikom.

Što se tiče samog položaja i klime ove regije, ona se pruža paralelno uz obale  Toskane, u provinciji Livorno i gradu Castagneto Carducci. Na istoku se nalazi mali brdski lanac koji svojim plećima štiti vinograde od zimskih vetrova i obilnijh padavina. Sa druge strane leti je ova oblast pod velikim uticajem hladne morske struje i obližnje reke Cecina na severu, kao i vetrova koji nastaju u ovoj dolini. Upravo je taj balans između temeperature u tku leta i blagih zima, stvorio idealne uslove za stvaranje velikih vina.Prosečna godišnja temperatura oko 14 stepeni celsijusa , a padavine su ispod 600 mm godišnji prosek i što je važno najređe su u vreme sazrevanja grožđa.

Što se tiče zemljišta na jako maloj regiji kakva je Bolgheri se može naći velika raznolikost tla.  Sastav tla varira od rečnih nanosa, peska, šljunka, ostataka morskog tla, gline kao i delova tla koje imaju vulkansko poreklo.Kad su u pitanju sorte već  pomenuti Kaberne je svakako najpoželjniji u vinogradu al i druge internacionalne sorte koje su predstavljene u Bogheriju od strane velikih vinarija poput Ornellaia, Grattamacco, Macchiole, Guado al Tasso, ArgentieraDakle Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc,  Merlot i Syrah a ponegde i Petit Verdot. Kao što vidite dosta prepoznatljiva slika obala Bordoa, posebno one leve…

Kad su u pitanju bele sorte apsolutni lider je hrskavi Vermentino, mada se povremeno javlja i poneki dobar Sauvignon Blanc ili ređe Viogner.

Crvena vina se uglavnom prave kupažom Cabernet Sauvignona i Cabernet Franc-a i naravno Merlot-a. Povremeno vinari u kupažu dodaju i domaći Sangiovese iako ne preterano često. Vina su intenzivne tamno crvene boje sa uvek jako velikim potencijalom starenja koji može da pređe nekada i preko 50 godina za najbolje berbe. Arome su prepoznatljive od Cabernet-a, dakle crno bobičasto voće, zrelo voće, duvan, kedrovina, ponekad biber i delom začinske arome.

Na paleu su punog tela, intenzivna, raskošna i veoma kompleksna sa veoma dugom završnicom. Pored vina poput Bolgheri Sassicaia, Bolgheri Superiore, ai stvarno velikih  IGT vina, dolaze i  Bolgheri Rosso vina. Vina koja su mnogo manje ambiciozna i moćna nego prethodno nabrojana, ali veoma pitka, prijatna i zrela sa mnogo mekšom taninskom strukturom i uglavnom spremna nakon 6 meseci za konzumaciju.

Glavne kategorije vina iz Bolgherija su:

DOC Bolgheri

- 0-100% Cabernet Sauvignon
- 0-100% Merlot
- 0-100% Cabernet Franc
- 0-50% Syrah
- 0-50% Sangiovese
- manje od 30% (Petit Verdot, i druge dozvoljene sorte)
Vina mogu da se puštaju u prodaju nakon prvog septebmra sledeće godine od berbe.

DOC Bolgheri Superiore

- 0-100% Cabernet Sauvignon
- 0-100% Merlot
- 0-100% Cabernet Franc
- 0-50% Syrah
- 0-50% Sangiovese
- manje od  30%  (Petit Verdot i sl.)
Vina moraju da odležavaju najmanje dve godine počevši od prvog januara godine posle berbe, od čega je minimum jedna u hrastovim buradima. 

DOC Bolgheri Sassicaia

Minimum 80% Cabernet Sauvignon
Vino mora da odležava minimum dve godine od prvog januara posle berbe od čega je minimum 18 meseci u malim hrastovim baricima.(225l)

Ukratko još da predstavim najpoznatija vina Boolgherija.

Sassicaia

Verovatno jedno od najpoznatijih italijanskih vina i ‘must have’ u podrumu svih velikih vinskiih kolekcionara. Prva komercijalna boca kako je pomenuto nosi berbu 1968. Proizvodi se na imanju Tenuta di San Guido, a cena joj varira u odnosu na godinu berbe i kvalitet iste. Osnova je Cabernet sauvignon 85% i 15% Cabernet Franc. Nakon fermentacija vino odležava 24 meseca u buradima a nakon toga još par meseci u boci pre puštanja na tržište. Arome su uglavnom crnog bobičastog voća, ribizle, kupine, sa mal oi likerastih aroma, začina i aroma koje potiču od drveta. Spremna je obično za konzumaciju tek nakon pet do dest godina a potencijal starenja je ogroman.

Ornellaia

Zajedno sa Sassicaiom još jedan veliki igrač iz Bolgherija. Pravi se na imanju

Fattoria dell’Ornellaia jo od 1981 i ponovo je familija Antinori učestvovala u stvaranju ovog vina i to Pierov brat Lodovico Antinori  koji je vinariju prodao prvobitno Robertu Mondaviju  koji je potom inicirao partnerstvo sa kućom Frescobaldi. Freskobaldi otkupljuju deo koji je pripadao Mondaviju od kompanije Constelation brands koja je kupila Robert Mondavi vinariju i sve vinarije koje su bile pod Mondavijevim kišobranom. U svakom slučaju veliko vino i ne samo Ornelaia koja se proizvodi na ovom imanju koje se zove ‘Ornellaia e Masseto’ od 2012 godine, već i Masseto sortni Merlot i Le Serre Nove i Le Volte.  Ornelaia je blend Cabernet Sauvignon-a, Merlot-a, Cabernet Franc-a i manjeg dela  Petit Verdoa. Puno, kompleksno i raskošno vino aroma zrelog crnog voća, kedrovine, čokolade i duvana sa snažnim taninima i neverovatno dugom završnicom .

Guado al Tasso

I konačno jedno od najlepših imanja u blizini mesta Bolgherija imanje Marchesi Antinorija: Guado al Tasso, sa istoimenim vinom. Prva berba Guada se računa 1990 ali je popularnost vinosteklo neverovatnom brzinom. Suštinski je imanje deo nekada velikog imanja koje su nakon udaje dve sestre donele u miraz, jedno je Tenuta San Guido, a drugo Guado Al Tasso ili u prevodu Jazavčev prolaz.

Vino je blend Cabernet Sauvignon, Merlot, Cabernet Franc i neverovatnog je potencijala. Krasi ga velika kompleksnost voćnih aroma, nota eukaliptusa, kutije za cigare, kao i sekundarnih od odležavanja u malim hrastovim buradima, a odležavanjem od nekoliko godina razvija se  neverovatan sklop tercijalnih aroma začina, duvana, likerastih aroma, crnog čaja i kedrovine. Završnica je jako raskošna i dugotrajna.

Ono što bih još želeo da pomenem Tenuta Guado al Tasso proizvodi još par odličnih vina od kojih bi izdvojio Vermentino, sveže i hrskavo belo vino,  verovatno najpoznatiji italijanski roze Scalabrone(Odmetnik) i vino koje od milošte zovu Baby Guado a ime mu je Il Bruciato( Prženi)  veoma pristupačno crveno vino sa jako prepoznatljivim aromama kafe  sladića, izbalansiranim taninima i jako dugom završnicom.